ponedeljek, 25.6.2007 10:59

Za beograjsko Evropo

zadnji odgovori na zadnja vprašanja

12. Sta se danas desava sa romskom porodicom Strojan koja je nasilno
iseljena iz svojih kuća?

Ne pratim medije i promakao mi je razvoj afere koja je pokazala raskoš rastuče netrpeljivosti u Sloveniji. Sigurno se vlada pravi kao, da brine nekako pomoči Strojanovim ali joj to teško polazi za rukom jer se dižu ljudi koji bi trebali biti budući susedi Strojanovih. Toliko sam uhvatio na Tvju pre više nedelja. Trebaš pitati neke kolege u Sloveniji. Ali moram reči ono što mi je prijatelj Danijel Hengović (na svoj petnesti rođendan 1992 prebegao je iz Bosne u Sloveniju sa porodicom i još nema državljanstvo) rekao u vezi toga što ti kažeš »nasilno iseljena iz svojih kuca«. Danijel tvrdi, da je samo izseljenje sprečilo krvoproliće (zločin Slovenaca nad Romima odnosno Ciganima i posledično uzvračanje zločina Cigana nad Slovencima). On tvrdi, da ova vlast (koja mu ne da državljanstvo) nije imala u datoj situaciji boljeg rešenja. Danijel je iskusio šta to znači raspaljena mržnja na nacionalnoj osnovi, on je bio žrtva rasne mržnje i njegov stav mi se u ovom slučaju čini važan. Da sam ja na vlasti, posle prvog masovnog okupljanja rasističko raspoloženih susjeda Strojana odmah bi angažovao potreban broj slavne slovenske (profesionalne) armije i pokazao bi rasistima, da če morati živeti skupa ne samo sa Ciganima nego i sa armijom. Ali takav gest bio bi prilično skuplji nego slanje simboličnih (sramotnih) grupica slovenske vojske u Irak, Afganistan i na Kosovo. Za nevtralizaciju rasista iz krajeva sa jakom belogardističkom tradicijom trebalo bi po mojoj proceni više hiljada vojnika ali nisam siguran da ih svih skupa ima toliko.

13. Jeste li se razocarali u Slovence zbog slabog i nemasovnog protesta povodom iseljavanja porodice Strojan? Neki su čak držali miting protiv roma.

Posle svega što se dešavalo u prostorima bivše Jugoslavije (i šire) razočarenje zapravo je privilegij onih koji nisu shvatili kako je duboko područje niskog vazdušnog pritiska koje je prešlo naše krajeve od Zapada prema Uralu sjebalo ljude. Sedamsto lindividua skupilijenih na neprijavljenoj demonstraciji za mene lično nije bilo razočarenje a za mog prijatelja Miloša Pavlicu (bivšeg podžupana Ljubljane) jeste. Ovo tvoje pitanje je postavljeno za odgovor: »Svakako, to je grozno kako su Slovenci ravnodušni do pojave rasizma u svojoj državi!«. Nedavno su Francuzi izabrali ksenofobe, da budu na vlasti. Jesu li te Francuzi razočarali? Opšta bezbržnost (sebičnost) je ono što u tom momentu postaje način razmišljanja i života i u Beogradu i u Srbiji. Ili se možda varam? Naše prostore nije uzdrmalo nego potamanilo isto ono što hara svuda. Po mojoj proceni dehumanizacijski procesi prodiru od zapada prema istoku i od severa prema jugu, istina je, da je mlada slovenska država izbrisala dvadeset hiljada ljudi iz spiska postoječih i počinila genocid ali genocidnost nije slovenska specialnost. Evropa je mati genocida, Amerika je njena krvoločna hči, narodi (države) Zapadnog Balkana nisu nevinašca. Zašto bi baš trebalo biti razočaran zbog Slovenaca?

14. U Beogradu je vas dolazak bio veoma dobro medijski propracen. Koliko su vama naklonjeni slovenacki mediji a koliko vi njima?

To je pre svega posledica rada gospodina Ambrozića koji je savesno obavljao svoj posao za Dom omladine pa onda moja zasluga jer sam pristao na to, da se izlažem kao ciganska mečka svugde gde su bili voljni, da mi daju mogučnost. Gospođa Kovačević je sa svojim pozivom u emisiju uživo pridonela puno. Hvala, hvala, hvala i beograjskoj Evropi. Imao sam u reviji Mladina na proleće lane jedan velik interviju na pet stranica pa onda jednog za Playboy. Retko me pozivaju na TV ali me pozovu. Međutim daleko od toga, da bi mi dali ozbiljne mogučnosti baljezgati koješta. Uglavnom samo toliko, da može to poslužiti kao dokaz koliko je naše društvo (neoliberalni kapitalizam) SLOBODNO DRUŠTVO. Ja u tom momentu ne bih odbio saradnju sa nijednim slovenskim štampanim medijem osim sa revijom MAG. Ali već mesecima niko ne traži od Brecelja neku izjavu a kamoli interviju.

15. Kako ste doziveli rat u bivsoj SFRJ? Jedan ste od muzicara koji je medju poslednjima svirao u Srbiji, a takodje ste nakon rata bili jedan od prvih koji je posetio nasu zemlju?

Dugo nisam hteo verovati, da je to moguće a sve vreme sam ronio u radu za koparski Omladinski, kulturni i socialni centar. Pred sadašnjošču sam bežao radeči na vratima u sutra. Istina je, da sam se devedeset i prve vratio iz Kragujevca i iz Beograda direktno na proslavu nezavisnosti Slovenije u Ljubljani koju su nadletali avioni. Istina je, da sam brzo iza Daytona (1996) žnjao abnormalnu pažnju medija zbog svog pojavljivanja u Rexu (a dan pre toga u Novom Sadu). Na slavljenje slovenske samostalnosti vračao sam se iz Jugoslavijine republike Srbije a u Miloševicevu Srbiju rano sam se vratio zato jer neću (i ne mogu), da budem razočaran nad Srbima kao su to mnogi iz mog rodnog Sarajeva. Kao što ne trebaš od mene, da očekuješ razočarenje nad Slovencima. Međutim nisam Srbofil, nisam ponosan na državu Sloveniju, 30. juna odlazim u Sarajevo, da se izpišem iz pravoslavne crkve. Tamo me je deda, pop Slavko Trninić upisao i ne želim, da me crkvena organizacija ima tamo u svom registru. Do rata boleo me je kurac ali sada kad sam na delu video crkvene strukture spoznao sam, da tu treba završiti pricu. Iz Doma omladine 25. maja vratio sam se punih đepova nalepnica u cirilici: »Ljudi misle: Zbogom crkvo!«. Još bi ja tih nalepnica!

16. Bili ste odbornik u Koparskoj gradskoj skupstini. Koliko vas je taj posao promenio i kakve pouke ste izvukli radeci ga?

To ja nisam shvačao kao posao nego kao medijsku priliku. Mogao sam iznositi svoje stavove u prenosima sednica (ostali mediji su čvrsto čutali o tome što sam govorio i mislio). Istina je, da sam za svaku sednicu dobijao i 150 eura što nikako nije bilo na odmet. Iz samog četirigodišnjeg odborništva izvukao sam dakle nešto medijske pažnje i 6.000 eura. Nije bogzna šta. Više sam izvukao iz prestanka svog odborništva. Shvatio sam naime, da je očekivanje brzog menjanja javnog mišljenja na osnovi naprezanja pojedinca bez osnove. Ali zbog tog saznanja neču odustati od kandidature u sledečim izborima.

Marko Brecelj