petek, 29.2.2008 12:06

Hematom

odgovor Alekse Goljanina na prošnjo, da napiše nekaj o ogroženosti varuhinje za človekove pravice v Srbiji

Cao Marko!

Evo da probam s nekom malo shirom slikom, pa sta bude. Mislim da je predugacko, iako je pisano u jednom cugu, ali vidi jel moze da se iskoristi, ako nije suvise jednostrano ili konfuzno.

Nema nikakve sumnje da "borcima za ljudska prava" ovde u Srbiji sada slede teski trenuci. Sve to se zaista dogodilo. Napad na prostorije FHP je bio jos najslabiji i zavrsio se jednom bacenom navijackom bakljom. Naravno, vaznija je poruka: sutra to moze biti nesto jace. Iste noci napadnuti su jos neki punktovi tog bloka, a one noci kada je proglasena nezavisnost Kosova (pre Mitinga), napadnute su i prostorije Liberalno-demokratske partije Srbije (LDP; primecujes da Kandicka takodje istice "liberalno-demokratske vednosti"), dok je jedna grupa navijaca pokusala da upadne u zgradu u kojoj zivi njen predsednik Cedomir Jovanovic. Ali, tu ih je sprecila policija - sto su priznali cak i u LDP, koji inace nerado odaju priznanja ma kome, osim sebi. Posto je ta partija najglasnije podrzavala nezavisnost Kosova - sa argumentacijom koja je u dlaku sledila onu SAD i EU ili IFIMES, ako je to blizi primer - to se moglo ocekivati, pa je zgrada bila dobro obezbedjena. Naravno, sama cinjenica da je uopste bilo potrebno toliko ili cak bilo kakvo ozbezbedjenje govori da tu prave bezbednosti nema. Ali, nasilja ce tek biti.

Nevolja je u tome sto na kontradikcije, cinizme i licemerje te politicko-nevladine grupacije koja ovde u Srbiji zagovara neoliberalni kapitalizam (pod siframa kao sto su "normalan zivot" ili "Evropa") JAVNO reaguju UGLAVNOM nacionalisti, iz jednog dela vlade i van nje. Tako dobijamo tu sliku o kojoj sam pricao ranije: o vecitom prepucavanju izmedju "dve Srbije", one nacionalisticke ("Prve") i one elitisticko-konformisticke ("Druge"). A to je, u celini gledano, teska prevara. Oba ta bloka spore se oko potpuno laznih pitanja, afirmisu najidiotskije vrednosti i optuzuju jedni druge iz potpuno pogresnih razloga - ili iz razloga koji sigurno nisu nasi. Paralela nije potpuna, svaki blok treba sagledati kakav zaista jeste, ali sada samo hocu da kazem da se licno ne prepoznajem ni u jednom od njih. Kao i mnogi drugi ljudi. Samo ne mogu da prenesem taj osecaj, kako je kad zivis u sredini ciji je javni prostor do te mere zagadjen i zagusen takvim falsifikatima od pitanja i tim nivoom rasprave.

O "ljudskim pravima" kao ideoloskoj temi i celoj mrezi NVO koja se time bavi, moze se pricati danima, mada je demagoski karakter cele te price valjda jasan svakome. Prava i Uslovi umesto Slobode i Autonomije; to je taj pomak koji nam je donelo novo, "postkomunisticko" doba.

To se dobro vidi na primeru koji ti je sigurno blizi: secas se TV duela sa Chichkom? On je u tom smislu dosta slican Natasi Kandic - ali i ostalim primadonama srpske NVO scene, posebno posvecene "ljudskim pravima": Sonji Biserko iz Helsinskog Komiteta ili Biljani Kovacevic-Vuco iz "fonda" cijeg imena sad ne mogu da se setim, ali koji je takodje specijalizovan za ljudska prava.

Naime i Chichak dobro ilustruje tu cudnu mesavinu 1) licne hrabrosti na nervnoj bazi i 2) esktremnog politickog konformizma. Zaista je rizikovao kada je usred rata branio "gradjanska prava" ugrozenih Srba i Muslimana na teritoriji Hrvatske i hrvatskog dela Bosne. Ali, tu odmah stvari treba gledati samo malo sire: naime, videti sta ti ljudi jos zagovaraju, iz kog ugla govore o "pravima" i svemu ostalom. Secas se, on je u tom TV duelu insistirao na "liberalnim i demokratskim vrednostima", a sebe preporucivao kao nekog ko dolazi iz Hrvatske kao "danas uredjene drave". Znaci, u isto vreme nacionalista-etatista, ali i liberalni Evropljanin, koji insistira na ravnopravnosti pred Zakonom, kao i na tolerantnoj drustvenoj klimi. U "uredjenoj drzavi" PODANICIMA treba garantovati sva prava iz liberalnog paketa: da ih niko ne maltretira, u redovnom obavljanju svih podanickih duznosti. Nova kapitalistcka drzava - ili superdrzava, kao sto je EU - sada je inkluzivna, a ne ekskluzivna: svako je dobro dosao u svet Rada i Potrosnje. Nema govora o tome da neko moze biti diskriminisan zbog nacije, vere, boje koze ili seksualnog opredeljenja. Svako ima neki "kvalitet" s kojim moze da "doprinese". Primedbe treba dostaviti na miran i propisan nacin, prema prethodno utvrdjenim procedurama - i nema nikakvih problema. Videcemo sta ce biti usvojeno, a sta odbaceno.

Malo karikiram, da bih skratio pricu, ali to je to. Ti ljudi agresivno i fanaticno zagovaraju novo ropstvo, uz sva orvelovska izokretanja koja idu uz to. Kao "argument" navode da se ljudi ionako ne zale, naprotiv, da zele bas to: koga vise zanimaju Sloboda i Autonomija? Sta to uopste znaci? To nema nikakav praktican znacaj. Vazni su samo PRAVA i USLOVI, kao u svakom najamnickom, korisnickom ili poslovnom Ugovoru. Ali, meni je vazno, a vidim i koji je prakticni, a ne samo metafizicki znacaj slobode i autonomije (kad toga nema, znaci da neko gazduje, da je sve podredjeno akumulaciji i izivljavanju Moci, a posledice vidimo svuda oko sebe). Ako su se drugi na to navikli, ja nisam. Ali, nisi ni mnogi drugi, to je ocigledno.

Dodatni problem kod Natase Kandic, njenog FHP i sestrinskih NVO je u 1) etnicki selektivnom i 2) striktno politicki motivisanom bavljenju "ljudskim pavima", a posebno ratnim zlocinima. Naime, cela "Druga Srbija" polazi od teze da "svako treba da prica o zlocinima pocinjenim u njegovo ime". To je vrlo problematicno i imalo je teske kontraefekte. Pre svega, prica o ratnim zlocinima zadrzana je u nacionalmim okvirima ("Srbi treba da pricaju o srpskim zlocinima, Hrvati o hvratskim, Albanci o albanskim, itd."), sto je paradoksalno, ako imamo u vidu da na toj temi insistiraju "internacionalci". Tako smo umesto CELOVITE i POSTENE price o ratnim zlocinima stalno dobijali izvestaje o zlocinima jedne strane, na sta su njeni nacionalistcki predstavnici odmah uzvracali svojim primerima. Uvek isti ping-pong mrvtima i izbeglima, do besvesti.

Medjutim, ta jednostrana prica o ratnim zlocinima - u ovom slucaju srpskim - trebalo je da dodatno afirmise propagandnu istoriju Zapadnog Balkana tokom 1990-ih, u kojoj ti isti "Srbi" (kao generalizacija) imaju glavnu negativnu ulogu. Druga Srbija ne samo da nije odstupila ni za dlaku od te pojednostavljene verzije nego je cak otisla u nove ekstreme. Naime, istorijsko-politicka perspektiva iz koje oni sagledavaju uzroke i tok ratova u bivsoj YU toliko je suzena, da u poredjenju s njom cak i izvestaji CNN zvuce kao Homerova Odiseja. Sve - od rata do ozonske rupe u atmosferi - tumaci se kljucem "Milosevic". To je toliko plitko i providno da prosto vredja svaciju inteligenciju. To beskrajno iritira i nacionaliste, iz NJIHOVIH razloga, ali i onu manje ekstremnu vecinu, koja svoju ozlojedjenost cesto iskazuje na najgori moguci nacin - glasanjem za nacionalisticke stranke, najvise za Radikale. Zbog tog tendencioznog i cinicnog pristupa (sta reci za bombardovanje jedne zemlje, koje je, kao akcija, nosilo naziv "Milosrdni Andjeo"?) , ispostavilo se da su SAD, EU i srpski elitisti dali najveci podsticaj opstem rastu srpskog nacionalizma. Takvim paradoksima nema kraja.

Drugo, ta jednostarna prica o ratnim zlocinima i uzvracanje na nju kontra-primerima, sada je vec potpuno zaklonila pricu o pravim UZROCIMA rata. To samo govori koliko ce biti LAKO uvaliti nam neki novi rat, dok sukobi oko uvek novih laznih pitanja vec uveliko traju. I to je, po meni, ono sto bi trebalo da nas zabrinjava.

"Druga Srbija" je opasno frustrirana novim udaljavanjem Srbije od Evrope. To je vec preraslo u histeriju, iako ne od juce. To je ono sto stalno treba imati u vidu, taj siri kontekst ili program s kojim deluju. Kod Natase Kandic, Sonje Biserko (Helsinski Komitet) i Biljana Kovacevic-Vuco ta frustracija je toliko uznapredovala da su prosle godine, na zajednickoj konferenciji za stampu u Medija Centru, savetovale Zapadu da ponovo uvede sankcije Srbiji. Verovali ili ne. Znaci, opet generalizacija, tipicna za nacionalizam ili rasizam: sankcije su masovna, neselektivna odmazda nad stanovnistvom, iz nekog razloga. Primadone borbe za ljudska prava trazile su takvu odmazdu nad celokupnim stanovnistvom, koje, po njima, nikako da "raskine s nasledjem proslosti" (u ovom slucaju, s Milosevicevim rezimom; fraza je iz ovog njihovog saopstenja). Znaci, svi treba da pate i da se opamete: deca, stari, bolesni, siromasni, bogati, oni koji su ZA i oni koji su PROTIV, Srbi, ali i ne-Srbi, posto je ovde najmanje 30% stanovnista nekog drugog ili mesovitog porekla. Opet paradoks, od kojeg puca mozak.

To je bilo previse cak i za neke kolege i koleginice iz istog sektora: Sonja Liht, nesporni autoritet na celoj srpskoj NVO sceni, osudila je taj nastup i ukazala na njegove kontraefkete. Ali, to je taj mentalitet, ta logika, sto je verovatno tesko shvatiti gledano sa strane. Naime, tesko je shvatiti koje to posledice ima, kako to ovde odjekuje, jer je to stvar neposrednog iskustva. Ali, nije tesko shvatiti zasto Natasa Kandic i njene koleginice ovde nisu bas najomiljenije - i ne samo one, nego jos mnogo likova iz javne sfere, koji pricaju ili misle isto (Vojin Dimitrijevic, kao doajen NVO sektora, zatim Pera Lukovic, Gorcin Stojanovic, Biljana Srbljanovic, Teofil Pancic, prvaci LDP, publika i ucesnici foruma/ blogova na B92, B92 kao medijska kuca, da navedem samo najagresivnije).

Tome treba dodati i tu neverovatnu aroganciju i elitizam s kojima govore o ovoj sredini - tonom i recnikom koji se potpuno podudaraju s cistim rasizmom; ali, oni misle da im je to dopusteno, jer su uglavnom Srbi (ne uvek, ali uglavnom). To bi trebalo da prodje kao "hrabro" i "posteno". Ali, sta ima hrabro i posteno kada se ljudima oko sebe stalno obracas kao "stoci" (termin koji interno i ponekad javno koriste za sve koje nisu kao oni), "koja nista drugo nije ni zasluzila"? Takve generalizacije su osnov svakog eksluzivnog pristupa, od nacionalizma do rasizma i fashizma. Ovde se to ispoljava u formi malogradjanskog elitizma. Koji je to osnov za pridiku bilo kome? Mnogo su kivni sto vec nisu u svom malom raju na zemlji, u "Evropi", sto se vec ne bashkare u svom tom standardu i komforu, u kojem se "zna neki RED". I onda, iz tog kompleksa, slede svakakve reakcije i ispadi.

O tome da nikada nisu jasno i glasno osudili najgrublje i najmasovnije krsenje ljudskih prava na tlu Evrope - ono na Kosovu - koje sada ulazi u 9 godinu i to uz masovno prisustvo NATO trupa i EU personala (svojih sponzora), ne vredi sada pricati nashiroko. Na isti nacin sada ignorisu pokusaje preostalih ne-Albanca, uglavnom Srba, da se odupru novim vlastima, za sta ovi imaju sve pravne osnove, samo sto za to vise niko ne daje ni 5 para - pocevsi od svih tih branilaca "ljudskih prava" i "vladavine prava". Cinjenica je da je taj otpor sada odredjen etnicki, ali sta da ocekujes u uslovima teskog etnickog sukoba? O tome je lako suditi iz Beograda. Ali, tamo prosto moras znati ko je "nash", a ko "njihov", da bi znao kako da se ponasas i kuda smes da se kreces, inace ode glava. To je tragedija takvih situacija: uopste ne moras biti nacionalista, ali moras da vodis racuna o tim stvarima. Nema ni S od slobode izbora. Naravno, bilo bi idealno da i u takvim uslovima ljudi krenu u borbu na principima bratstva i solidarnosti, a protiv ZAJEDNICKIH neprijatelja. Kao sto bi bilo idealno da se sve to nikada nije ni dogodilo. Na zalost, imamo to sto imamo.

S druge strane, s bezbedne udaljenosti, na primer iz Beograda, na sve to se gleda vrlo komotno. Tu radi i taj neverovatni lokalni kompleks: ako si slucajno Srbin, ko ja, a skrenes paznju na stanje ljudskih prava nekih ljudi koji su i sami slucajno Srbi (mada je ovde zaista rec o svim proteranim ili desetkovanim etnickim grupama, osim Albanaca i Turaka, pri cemu su ovi drugi opstali samo zato jer imaju imaju suvise mocne zastitnike), odmah ispadas nacionalista. To je da popizdis. Sve to je imalo teske posledice, jer je samo hranilo ekstremni srpski nacionalizam. Ali, nemoguce je sada navesti sve njihove kontradikcije i ostale bisere.

Kao sto sam rekao, u osudi tih malogradjanskih fanatika ovde, u javnom prostoru, prednjace nacionalisti i to odmah kod nekih posmatraca sa strane stvara utisak da Natasa & Co moraju biti u pravu. Ali, treba gledati ceo paket, ceo kontekst u kojem se taj cirkus odvija.

Prevaru nije tesko provaliti: moralno jake teme (ljudska prava, ratni zlocini, antifasizam, antiklerikalizam, antinacionalizam, kritika "iskljucivosti" i "netolerancije", itd), kao paravan za preuredjenje celog drustvenog prostora po meri novih kapitalistickih imperativa, uz totalnu neoliberalnu ("gradjansku") lobotomiju ljudskog elementa. Samo treba gledati koje teme, vrednosti i mehanizme afirmisu, videti taj zargon, itd. Po njima, sve je u redu: evropski sistem, pravila, standardi, procedure. Samo mi nismo u redu. Prema tome, treba nas prevaspitati, upristojiti, pripitomiti. Onda mozemo medju "normalan svet". Ako nismo dobri - sankcije, odmazda, pritisci dok se ne opametimo. U sustini, stara malogradjaska histerija, samo u novom ruhu.

Ono sto bi trebalo da nas prevari je taj moderni, internacionalisticki i ateisticki shmek, s kojim nam se ovakvi akvitisti peporucuju. Ali, u tom svom intenacionalizmu oni samo oponasaju internacionalizam kapitala. I oni, kao i kapital, ne zele da ih bilo sta ogranicava: verski moral, granice nacionalnih drzava, interesi lokalnih politickih elita, kao i razni lokalni obicaji i specificnosti (u kojima oni vide samo "primitivizam" i "zaostalost"). I oni, kao i kapital, zele da "putuju slobodno, bez viza". Analogija je potpuna. Nema drugih interesa osim licnih i drugih vrednosti ili Boga osim sopstvene bulje. Svako pozivanje na vrednosti zajednice i solidarnosti, za njih su "komunizam", "kolektivizam" ili "nacionalizam" (posto i nacionalisti jos drze do "zajednice" i "solidarnosti", ali na ekskluzivan nacin; o ostalim biserima i mitovima nacionalistickog diskursa da sad ne pricam; sada se bavimo onima koji nam se preporucuju kao "alternativa"). Samo je tesko shvatiti - ovog puta, nezavisno od toga gde zivimo - dokle to ide, prosto zato sto nismo takvi.

Ali, da ce im tek sada biti tesko, da ce tek biti fizicki ugrozeni - sve to je istina. Ono u cemu sigurno preteruju, na vec vidjen nacin, je navodna opsta represija "demokratrskih medija" i organizacija, sto je prosto prakticno nemoguce, sa ovako podeljenom vladom. Ali, cinjenica je da neki mediji, neke licnosti i neke partije sada mogu biti fizicki ugrozeni od raznih nacionalistickih elemenata ili, prostije - od politicke konkurencije, racunajuci tu i sasvim slobodne strelce, kao sto su ti pojedinci koji im zabranjuju ulazak u svoje lokale, itd. Ali - se la vi. To je igra koju su sami trazili. Kako gledati na rizike, vrlo realne, koje na sebe preuzimaju sluzbenici SAD i EU, pri tom tako fanaticni? Iskreno, ne zalim ih uopste. Ali, zalim sve nas koji zivimo u ovoj klimi, cijem zagadjenju i takvi daju ogroman doprinos. Zato je vazno - da ne bismo samo kukali i zalili sebe - drzati sva ostala pitanja otvorenim, ukazivati na siri kontekst u kojem nam se sve to desava, ma koliko se Prva i Druga Srbija - sa svim svojim sponzorima - trudile da tu perspektivu suze na svoje bizarne ciljeve i njihova demagoska opravdanja. Mislim da neka od ovih zapazanja vaze i na shirem planu, ne samo za Srbiju. Moramo se odbraniti od te liberalne zvake, od tog farbanja "ljudskim pravima", u situaciji kada nam se svima namecu uslovi koji te ne pitaju jel hoce ili neces, sto sigurno nije znamen opsteg ketanja ka necemu boljem ili "slobode izbora".

Opet izvinjenje zbog suvise brzog pisanja i raznih propusta! A i jos me nije prosao grip! Mada mi je danas bolje. Ta pitanja me ovde razbijaju, to vodi direktno u hematom, ali i s tim se treba suociti

Cujemo se, pozdravi puno Arijanu, uzivajte, cao!

a.